Животна средина и климатске промене
Због пандемије вируса корона којом су сви медији окупирани, проблем глобалног загревања је пао у други план. Проблем са пандемијом ће проћи, а последице глобалног загревања тек нас очекују. Уколико овај проблем не будемо озбиљно схватили и предузели хитне мере на очувању животне средине, последице ће бити катастрофалне.
Грађани Србије треба да живе у систему који промовише одрживи развој и чува животну средину за садашње и будуће генерације.
Заједница која се бори против климатских промена, удисаће чист ваздух, управљаће отпадом на прави начин, чуваће наше воде и спречавати све врсте загађења.
Очување животне средине гарантује боље здравље становништва, очување природних ресурса, успешнију привреду и бољи квалитет живота. Очување животне средине обезбеђује квалитетнији развој свих области друштва.
Када будемо чланица ЕУ деловаћемо превентивно, пре него што загађење настане. Кад год буде могуће, трошкове заштите животне средине, сносиће они који угрожавају животну средину, а не друштво у целини.
У борби против климатских промена, ЕУ до 2030. године има три кључна циља:
- Смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за најмање 40%
- Повећање удела обновљиве енергије у укупним изворима енергије за најмање 27%
- Повећање енергетске ефикасности за најмање 27%
У Србији је од 2000. године уложено скоро 700 милиона евра, од којих је 404 милиона донирала ЕУ, у управљање животном средином, од чега је корист имало више од милион грађана, кроз боље директно снабдевање чистом водом и услуге управљања отпадом, чистији ваздух, безбедније управљање опасним хемикалијама, али и индиректно кроз боље опште прописе у овој области. Бољи прописи омогућавају бољи основ за унапређење еколошких дозвола и инспекцију, побољшан надзор квалитета воде и ваздуха, ефикаснију контролу трговине дивљим животињама, као и бољи приступ грађана информацијама о заштити животне средине и јавном учешћу у доношењу одлука које се односе на животну средину, што представља основне принципе политике заштите животне средине у Европској унији.
Европска комисија је предложила да се повеће буџет за програм у наредном буџетском циклусу, у периоду од 2021. до 2027. године, и то на 5,45 милијарди евра.
У новом циклусу овај програм ће се фокусирати на:
1. Природу и биодиверзитет
2. Циркуларну економију и квалитет живота
3. Прилагођавање на климатске промене
4. Чисту енергетску транзицију.
Европски фондови су до сада подржали низ акција, од изградње административних капацитета и дугорочног стратешког планирања до секторских инвестиција у конкретну превенцију загађења и контролне мере у енергетском сектору и повећање нивоа услуга управљања отпадом и водоснабдевања. Значајне инвестиције су обезбеђене за унапређење инфраструктуре за контролу ваздуха и воде.
Увођење стандарда ЕУ за заштиту животне средине и климатске промене у Србији је дугорочни циљ између осталог и због високих трошкова повезаних са развојем инфраструктуре за заштиту животне средине у јавном сектору и код приватних предузећа и индустрије који представљају изворе загађења.
За 140 година просечна температура на Земљи порасла је за 1 степен Целзијуса. За пораст температуре највише су одговорни људи. Највећи део Земљине атмосфере чини кисеоник и азот, али су такође присутни и гасови са ефектом стаклене баште, попут угљен-диоксида, водене паре и метана. Умерени ефекат стаклене баште је пожељан, али уколико се овај ефекат појача на нашој планети, било би веома вруће. Да се ово не би десило потребно је да смањимо ефекат стаклене баште у атмосфери. То није лако пошто многе наше активности имају емитовање ових гасова. Треба да престанемо да сагоревамо фосилна горива, јер ће наша планета наставити да се загрева. Код нас у Србији постоји огроман простор да се то унапреди, да енергију из фосилних горива рационалније користимо. Ако би се у том смислу приближили неким европским стандардима,значајно би смањили емисије гасова. Није могуће зауставити климатске промене, али је неопходно примењивати мере адаптације како би се ублажили њихови ефекти.
Да би ово спречили, све државе на свету, договориле су Париски споразум, који каже да загревање морамо задржати знатно испод 2 степена Целзијуса. У ЕУ, у 2019. години, први пут је више струје било произведено помоћу обновљивих извора него сагоревањем угља.
Климатске промене би могле да доведу до несташице питке воде, до промена у производњи хране, повећаног броја смртности од суша, олуја или поплава, могле би да услове и бројне друштвене проблеме, попут масовних сеоба, сукоба око обрадивог земљишта, водених ресурса .Климатске промене изазивају промене широм света-пораст нивоа мора,изумирање бројних животињских врста на првом месту поларног медведа,афричког слона ,панде и многих других.
Глобално загревање јесте наш велики глобални проблем, али и ми као појединци и земља можемо да дамо свој допринос.
Сада бих се осврнула на мој родни град Ваљево, који по загађености ваздуха заузима прво место у Србији, а често и у Европи. Сам положај града је неповољан јер се налази у долини, окружен планинама. Ветрова нема или су ретки (3–4 пута у години проветре град). У зимском периоду многи стамбени објекти се греју: индивидуално парно грејање са котловима који користе дрво, угаљ, пелет или струју. У јутарњим часовима смог прекрива цео град тако да становници виших предела имају утисак да се испод њихових кућа налази сиви облак.(Фотографисала сам Ваљево у јутарњим и поподневним часовима у току јануара месеца 2021.)
По званичним подацима град Ваљево задњих година до данас има највиши ниво суспендованих честица PM10 и PM2,5 у Србији.
Поред грејања, наш град загађују и издувни гасови аутомобила којих има 30000 на број становника 80000.
Рачуницом долазимо до података да 18000 тона штетних материја, колико се годишње емитује у атмосферу овога града, долази великим делом од аутомобила. Од 30000 аутомобила, 15000 је на дизел погон, а таква возила су највећи загађивачи, због велике емисије угљен-моноксида, угљен-диоксида, азот-моноксида и азот-диоксида који са влажним ваздухом доводе до настанка киселих киша.
Респираторне инфекције, карциноми плућа, срчане болести, метаболички поремећаји и проблеми одојчади, карактеристично је као здравствена проблематика када је аерозагађење у питању.
Савет за здравље града Ваљева поднео је предлоге министарству за заштиту животне средине посвећеном еколошким питањима, тиче се на првом месту развоја еколошке свести и убрзаног преласка на даљински систем грејања.
Коришћење бицикла као превозног средства, повећања парковских површина и нових дрвореда, побољшање квалитета прилазних путева каменоломима и њихово редовно квашење како би се смањила количина прашине, а самим тим и степен загађености ваздуха.
Последњих година врши се огромна сеча буковог, храстовог, грабовог и багремoвог дрвета за огрев.
Министарство за шуме треба да изврши контролу сече и да изда дозволу за количину сече на годишњем нивоу.
Голети треба пошумити и то треба да раде ученици школа од 4. до 8. разреда и ученици средњих школа. Тако би се обновио фонд посечених стабала, а деца би се едуковала као заштитници природе и животне средине.
Још један проблем, не само мога града, већ и свих градова у Србији представљају депоније отпада.
У Европи, развијене земље са стандардом и високом еколошком свешћу, користе отпад за грејање стамбених објеката и грејање воде за употребу у домаћинству. Те фабрике за прераду отпада захтевају велике инвестиције. Та улагања се сигурно исплате, а да не говоримо колико користи имамо за животну средину. Пример је Шведска која се греје на отпад, а своје шуме чува за друге сврхе.
У обновљиве изворе енергије спадају ветро паркови.
У Србији је од 2011. године изграђено 9 ветро паркова, укупне снаге 430000KW- тј. 430MW.
Тренутно се гради ветро парк у околини Суботице.Процењено је да ће ветро парк моћи да произведе 600 МW,што је довољно струје за пола милиона домаћинстава.
Србија има обавезу да удео произведене електричне енергије из обновљивих извора повећа на 30 одсто.
Инвестиције у ветро-генераторе исплате се већ за седам година, све са земљиштем и банкарским каматама на подигнуте кредите.
Једно од водећих блага наше планете су воде: изворске, речне, језерске.
Град Ваљево у окружењу има 4 реке: Колубара, Обница, Јабланица и Градац.
Градац је еколошки најчистија река у којој живе рибе- пастрмке које захтевају чисту и хладну воду.
Сачувати реке од загађености је тешко.
Као прво, становништво треба едуковати.
Као друго, законом утврдити високе казне за лица, предузећа, фабрике, фарме и друге производне објекте који загађују реке хемијским, отровним или органским отпадом.
За фабрике са прљавом технологијом, које испуштају отпадне воде у реке, специјалне стручне комисије одређују уређаје, филтере и осталу опрему за заштиту водотокова.
Задњих дана читамо о тонама отпада у реци Лим. Тај отпад су бацили људи који живе поред реке. Како људе уразумити да то не раде? Да ли је могуће да људи нису свесни да ми сами уништавамо планету и сав живот на њој?
У животну средину спада и земља.
Пре свега пољопривредно земљиште заузима велики удео животне средине. Корисници земљишта на којима се гаје разни усеви да би добили што веће приносе, из године у годину повећавају вештачко ђубриво, а то утиче негативно на квалитет рода. Кад се томе дода уништавање корова хемијским средствима која се врло често нестручно користе или због нестручности или свесним појачавањем концентрације хемијског средства да би коров био сигурно уништен.
Такође штетни инсекти, ваши и буђ уништавају се хемијским средствима која су такође штетна по здравље људи.
Сви ови проблеми захтевају едукацију пољопривредних произвођача и консултације са агрономима и стручњацима хемијских средстава.
Ови проблеми су комплексни и захтевају стручност, одговорност и максималну посвећеност.
Потребна је сарадња са земљама које су напредовале у заштити животне средине и са њима размењивати искуство.
Да би заштитили животну средину потребно је едуковати становништво, а држава треба да донесе законе који би штитили ваздух ,воду и земљу.
Породица као најмањи део друштва има велику улогу у очувању животне средине. Родитељи треба да уче децу како се чува животна средине. Одлагање стакла, папира, алуминијумске амбалаже у одређене контејнере, не бацати отпатке по улици или у водотокове.
Појединци не могу много да учине за очување животне средине, али зато сви житељи ове планете, ако се бар мало потруде, могу сачувати нашу лепу планету.
